Stipendija koju mi je SAKOM pružio je dosta uticala na moj život u najbolje mogućem smislu.
Svi i sami znamo da su troškovi studiranja ogromni, a mene izdržava samo majka, koja i sama ima minimalnu zaradu. Stipendija mi je omogućila da joj koliko toliko olakšam, ali isto tako dala vetar u leđa da nastavim dalje.
Moja najveća ljubav su konji, radim sa engleskim punokrvnim grlima, preciznije sa galoperima. Nakon završenog fakulteta vidim se kao veterinar, specijalizovan baš za njih.
Što se tiče doprinosa društvu, naravno opet sve ima veze sa konjima. Želim ljudima da približim ove divne životinje. Naravno, galop i galopski sport je nešto u čemu sam trenutno i u čemu ću ostati(iako se kod nas i dalje ovaj sport smatra izrazito muškim), ali smatram da mogu popraviti odnos ljudi prema konjima, spasiti mnoge, pronaći siguran dom za one koji više nisu za trke.
Sve u svemu, ljudi u Srbiji su minimalno upoznati sa konjima, radu sa njima i smatram da je to velika šteta ovog društva. Nadam se da ću za koju godinu, možda ne sama, uspeti koliko toliko da naše ljude približim konjima.
Ako bih ikada imala priliku da posetim Azerbejdžan, volela bih da vidim kako tamo ljudi rade sa konjima, koja je zastupljenost ljudi koji se bave njima, kao i da posetim hipodrom ili neku farmu, salaš konja.
Maša Vučetić