U prvim trenucima kada sam upisao fakultet, počelo je preispitivanje – „Da li je to moguće ostvariti?“. Uzimajući u obzir finansijsku situaciju, kao i trenutne cene iznajmljivanja nekretnina i životne troškove, shvatio sam da to neće biti tako lako. Pomirio sam se sa činjenicom da ću fakultet ostaviti po strani kako bih se zaposlio i delimično finansirao studiranje. U tom trenutku, kada je oko mene sve bilo sivo i delovalo kao mučenje, pojavio se SAKOM sa svojom stipendijom. Ta stipendija pokriva značajan deo mojih troškova, čime mi daje mogućnost fokusa na učenje, a ne na finansije. Međutim, sama stipendija ne bi značila mnogo bez ljudi koji je daju. Oni su ti koji pružaju sigurnost i podršku i hvala im na tome.
Još kao mali, voleo sam da se igram sa raznim dokumentima, papirima, jugoslovenskim novčanicama, i slično. Smatram da su to bili moji prvi koraci na ovom dugačkom putu. Iako je taj put još uvek dugačak i nepregledan, ipak vidim sebe na kraju tog puta. Svako ima neki svoj cilj, koji ne treba da bude nimalo skroman, jer je cilj ono što nas pokreće. Ja imam dva cilja. Prvi cilj mi je da se bavim ekonomijom na međunarodnom nivou, a u skladu sa tim ciljem, u trećoj godini studija izabraću modul međunarodne ekonomije. Drugi cilj mi je da budem u mogućnosti da jednog dana budem čovek koji će u teškim vremenima pomoći onima kojima je pomoć potrebna, a uzor za to je upravo SAKOM.
Veliku ljubav gajim prema putovanjima, što je takođe uticalo na moj cilj da se bavim međunarodnom ekonomijom. Kada bi mi se ukazala prilika da posetim Azerbejdžan, svakako bih posetio glavni grad Baku. Pored samog grada, veoma bi mi bilo važno da upoznam ljude, njihovu istoriju i običaje.
U životu je najvažnije imati dobrog i iskrenog prijatelja, koji je uvek tu da pruži podršku. Upravo je to za mene SAKOM, pravi prijatelj.
Stefan Ljubinković