Srpsko Azerbejdžanska Privredna Komora se sa velikom tugom oprašta od preminulog Arhimandrita Romila Jelića, Igumana manastira Duboki Potok sa kojim smo imali čast da sarađujemo.
Više od dve decenije svog života je u potpunosti posvetio obnovi ovog četrnaestovekovnog manastira koji predstavlja nepokretno dobro i kulturni spomenik. Zahvaljujući njegovoj pokretačkoj energiji i apsolutnoj posvećenosti crkvi i narodu kojem je svim srcem služio obnovio je manastir, gradio konake, okupljao ljude dobre volje i svoj manastir pretvorio u duhovno utočište u Ibarskom Kolašinu.
Tamo gde je bio otac Romilo bilo je mesta za sve i razumevanja za svakoga. Neizrecivo poštovanje je zaslužio nesebičnim davanjem i nebrojenim dobročinstvima. Smatran je za oličenje mudrosti i dobrote. Njegov životni put je iz Bosne u kojoj je rođen 1973. godine, vodio u Beograd gde se obrazovao, pa na Kosovo i Metohiju gde je služio u manastirima Zočište i Duboki Potok. Njegova vera u ljude je ostala nepokolebana i nakon što su ga 1998. godine ekstremisti kidnapovali i odveli u logor odakle je intervencijom Međunarodnog Crvenog krsta oslobođen. Na njega je tokom bombardovanja naše zemlje pucano iz snajpera a on je i dalje voleo ljude svih vera ne odustajući od mirotvoračke misije smatrajući sve nevolje i stradanja Božijom milošću.
Nepokolebljive vere, nesagledive mudrosti, ovaj gorostas sa dečačkom dušom otišao je ispraćen molitvama svih koji su ga upoznali.
20. septembra, Episkop Raško-prizrenski gospodin Teodosije, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju i opelo Igumanu manastira arhimandritu Romilu u Dubokom Potoku. U svojoj besedi, Episkop Teodosije osvrnuo se na njegova dobročinstva i izuzetnu ulogu u duhovnom životu naroda u Ibarskom Kolašinu kome je neumorno pomagao. „Naš otac Romilo je u svom životu ispunio Božansku zapovest o ljubavi prema Bogu, prema crkvi njegovoj svetoj i prema narodu Božijem. Ovde sa ovog mesta osećam potrebu da kažem nekoliko reči koje karakterišu njegov život u Hristu ovde na zemlji. Nadahnut prisustvom svetih mošti svetih Vrača i svetoga velikomučenika Nikite počinje sa obnovom crkve i konaka u ovom manastiru. Manastir oblači u novo ruho pomognut mnogim vernicima iz okoline ali i onima iz daleka. Neumorno je radio na duhovnoj i materijalnoj obnovi ovoga manastira. Crkva se oblači u novo ruho, konak se obnavlja, porta manastira se uređuje. Otac Romilo je svima pomagao i duhovno i materijalno, on se rukovodio jevanđeljskim načelom a ti kad činiš milostinju da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja. Nije otac Romilo mnogo pričao koliko je sa druge strane neumorno radio, zato njegova dela i milostinje najbolje govore o njemu. Bio je omiljen i mnogima je bio duhovnik, mnoge duše je utešio svojim blagim savetima. Voleo je ljude i nikada nikome nije sudio za njegove postupke, znao je da sud jedino pripada Gospodu a da je na nama da volimo jedni druge. Zbog toga su ga svi ljudi voleli i držali su ga za svog oca i duhovnika. Dosta je još tajnih podviga našeg oca Romila koje samo Bog zna. Zato se sad svi ovde okupljeni zajedno molimo Gospodu da upokoji njegovu dušu u miru i da mu Gospod bude milostiv sudija imajući u vidu da je i on bio milostiv prema drugima ugledajući se na svoga Hrista. Neka je blažen put kojim ide danas duša njegova i neka ga Gospod nastani u rajsko naselje sa pravednicima i svetima i neka mu daruje život večni na nebu u carstvu Hristovom. Večan Ti spomen i Bog dušu da Ti prosti.“
Ovaj omiljeni sveštenik, duhovnik, prijatelj i veliki čovek ispraćen je sa puno ljubavi baš kao što će po ljubavi biti i upamćen. Neka mu je večna slava i hvala.
Srpsko Azerbejdžanska Privredna Komora će nastaviti sa podrškom očuvanju manastira Duboki Potok koji je vekovima predstavljao središte duhovnog života i prosvetiteljskog rada, ovaj manastir ima poseban značaj za dosadašnji opstanak naroda na severnom delu Kosova i Metohije.
Iguman Romilo Jelić
Iguman Romilo Jelić rođen je 1973. godine u Bosni i Hercegovini. Bogoslovsku školu učio je u Beogradu i odmah nakon školovanja se zamonašio. Kao mladi monah 1993. godine odlazi na Kosovo gde je prvo služio u Manastiru Crna Reka. 1995 godine prešao je u Manastir Zočište.
Deleći sudbinu svoga naroda, tokom napada albanskih ekstremista 21. jula 1998. godine na selo Orahovac, Iguman Romilo kidnapovan je zajedno sa 35-oro staraca i žena koji su sklonište našli u Manastiru Zočište. Tokom monaškog života u Manastiru Zočište na Oca Romila su albanski separatisti u više navrata pucali iz snajpera. Božjom voljom preživeo je i granatiranje Manastira kada ga je spasio mali zid iza koga se u momentu granatiranja slučajno nalazio, preživeo je pucanje iz snajpera i zarobljavanje od strane terorista. Otac Romilo je tokom čitavog rata na Kosovu bio uz narod. Po okončanju NATO bombardovanja 1999. godine kada je srpsko stanovništvo iz tog kraja ponovo bilo prinđeno da napusti svoje domove, pripala mu je teška dužnost da i srušenog Manastira Zočište iznese mošti Svetih Vrača.
Episkop raško-prizrenski je 2000. godine odlučio da se obnovi Manastir Duboki Potok. Kada je taj prosvetiteljski zadatak poverio mladom Ocu Romilu, Manastir je bio žalosna ruina do koje ni put nije postojao.
Od dolaska Igumana Romila u Manastir Duboki Potok mnogo toga je urađeno. Manastir nije obnovljen samo neimarski već je i u duhovnom smislu obnovljen. Postao je ponovo stecište srpskog naroda ne samo iz ovoga kraja. U njemu se narod okuplja da proslavlja i obeležava važne trenutke za srpski narod i pravoslavnu veru.
Otac Romilo je svojim skromnim životom, marljivim radom svojim i svojih rođaka koji su iz Bosne dolazili da mesecima pomažu, izgradio konak, renovirao crkvu, izgradio oltar i freskama oslikao Manastirsku Crkvu, izgrađen je put i oživljeno manastirsko domaćinstvo koje je po svojoj gostoprimljivosti postalo nadaleko čuveno. Pokrenuo je i ojačao lokalnu srpsku zajednicu koja u Manastiru vidi novu perspektivu svog opstanka. Nekada napušten i urušen kulturno istorijski spomenik Manastir Duboki Potok je postao simbol žive vere srpskog naroda u ovom delu Kosova.
Arhimandrit Romilo je izuzetno poštovan i uvažen kao čovek koji je sa svojim narodom živeo i koji je narodu život posvetio. Otac Romilo je poznavao svako dete i svakog čoveka koji žive u blizini Manastira. Znao čije dete studira i kom detetu su potrebne knjige, patike ili pomoć lekara. Pomagao onima u nevolji i hrabrio uspešne da budu još bolji i da ne zaboravljaju na svoj narod.
Da bi se sagledao značaj obnove Manastira Duboki Potok mora se imati u vidu činjenica da je od strane albanskih terorista u prethodnom periodu na Kosovu porušeno i uništeno preko 110 crkava i manastira.
Rukovođen mišlju da je bitno da čovek sve čini od srca Iguman Romilo je često u narodu citiran jer govori o miroljubivom životu i poštovanju svih naroda i veroispovesti.
Čuvar kulturnog nasleđa koji svojim primerom i radom daje snagu stanovnicima ovog kraja da istraju, Otac Romilo promovisao je vrednosti koje su bliske svim religijama sveta. Zalagao se za mir i uzajamno uvažavanje, razumevanje sadašnjeg trenutka i negovanje tradicije. Otac Romilo je bio čovek suštine i praštanja neko ko veruje u dobro u ljudima.
Ko ga je upoznao, ne zaboravlja ga.